Аврам Мразовић

(12. март 1756. - 20. фебруар 1826.)

Аврам Мразовић је био српски просветитељ, педагог, књижевник, преводилац, племић и сенатор слободног и краљевског града Сомбора. Заједно са Тодором Јанковићем Мирјевским и Стефаном Вујановским спада у наше најзначајније посленике друге половине XVIII века.

Мразовић се родио у Сомбору, 12. марта 1756. године. Школован у Сомбору, Сегедину, Печују и Пешти, он уз сагласност митрополита Викентија Јовановића Видака 1776/77. године у Бечу завршава "нормални" течај за "директоре" народних школа. Одлуком Марије Терезије од 29. новембра 1777. године постављен је на најодговорнију дужност руководиоца српског основног школства у печујском школском округу. Сам је одабрао Сомбор као своје седиште. Мразовић је учинио одлучан корак у посветовљавању српских основних школа у свом округу. Са образовањем учитељског кадра почео је, према обавези наведеној у његовом постављењу, у Сомбору 1. маја 1778. године. Срби тиме добијају први квалификовани учитељски кадар. Дубока је била бразда коју је Мразовић заорао и која представља границу преко које смо у школским сферама ушли у ново доба. Од световних власти добио је многа признања, три аустријска цара су га одликовала, а добио је и племство.

Мразовић је умро у Сомбору, 8. фебруара 1826. као сенатор града. Сахрањен је код звоника капеле на Успенском гробљу у Сомбору.